Danas se navršava osam decenija od bacanja prve atomske bombe u istoriji čovečanstva, kada je 6. avgusta 1945. godine američki bombarder „Enola Gej“ ispustio razorno oružje na japanski grad Hirošimu. U trenutku eksplozije, neposredno je poginulo oko 78.000 ljudi, a posledice zračenja tokom narednih godina i decenija odnele su živote još na stotine hiljada.
Prema zvaničnim podacima japanskih vlasti, do 1950. godine preminulo je oko 250.000 ljudi od posledica bombardovanja. Savremene procene fondacije za istraživanje efekata zračenja navode da je u vreme napada u gradu živelo do 350.000 stanovnika, dok je do kraja 1945. život izgubilo između 90.000 i 166.000 osoba. Oko 90 odsto poginulih bili su civili.
Bomba je eksplodirala u 8.15 časova po lokalnom vremenu na oko 580 metara iznad zemlje, nakon što je ispuštena sa visine od približno 9.400 metara. Radijus potpunog uništenja iznosio je 1,6 kilometara, a vatra je zahvatila površinu od 11 kvadratnih kilometara. Uništeno je 69 odsto svih zgrada u gradu. U trenutku napada, u Hirošimi se nalazilo oko 24.000 vojnika, ali je broj stradalih civila bio znatno veći.
Ceremoniji obeležavanja godišnjice u Hirošimi prisustvovali su predstavnici 120 zemalja i regiona, uključujući Izrael, Palestinu i Ukrajinu. Rusija, međutim, drugu godinu zaredom nije poslala svog izaslanika, dok je predstavnik Belorusije prisustvovao prvi put nakon četiri godine. Velike nuklearne sile poput Kine i Pakistana takođe nisu bile prisutne. Primetno je da je ove godine Japan izmenjio protokol — umesto slanja pozivnica odabranim državama, svim zemljama i regijama je upućena obavest o događaju. Zahvaljujući tome, prisustvovali su i predstavnici Palestine i Tajvana, iako Japan ne priznaje njihov državni status.
Istorijski gledano, odluka o upotrebi atomske bombe doneta je 25. jula 1945. godine, kada je general Tomas Hendi, kao vršilac dužnosti načelnika Generalštaba američke vojske, izdao naređenje za napad generalu Karlu Spacu. Ciljevi su bili pažljivo izabrani kako bi se ostvario maksimalan psihološki efekat: Hirošima, Kokura (danas deo grada Kitakjušua), Nigata i Nagasaki. Od bombardovanja Kjota se odustalo zbog njegovog kulturnog značaja, a predloženi napad na carsku palatu u Tokiju takođe je odbačen.
Prethodno je 16. jula uspešno izvedeno testiranje prve atomske bombe u pustinji Novog Meksika, u okviru projekta „Menhetn“, kojim je rukovodio američki naučnik Robert Openhajmer. Odluka o upotrebi ovog novog oružja doneta je uz saglasnost savezničke Britanije.
Upotreba atomske bombe nad Hirošimom, a zatim i nad Nagasakijem tri dana kasnije, dovela je do kapitulacije Japana. Objava kapitulacije usledila je 15. avgusta, a formalni završetak rata potpisan je 2. septembra 1945. godine, čime je okončan Drugi svetski rat.
Hirošima je postala simbol razorne moći nuklearnog oružja i upozorenje čovečanstvu. Sećanje na tu tragediju danas služi kao poziv na mir, nuklearno razoružanje i odgovornost.
(politika.rs)
