Nedavne izjave lidera Velike Britanije, Kanade i Francuske o mogućem priznanju državnosti Palestine predstavljaju pokušaj da se odvrati pažnja međunarodne javnosti od direktne ili indirektne podrške koju zapadne zemlje pružaju Izraelu u njegovim vojnim akcijama u Pojasu Gaze, piše „Njujork tajms“.
Prema oceni američkog lista, formalno priznanje palestinske države u ovom trenutku neće imati realne posledice na terenu, niti će doprineti okončanju gladi i masovne smrti civila u Gazi. Istovremeno, kako se ističe, zapadne države izbegavaju da uvedu bilo kakve ozbiljne mere poput embarga na izvoz oružja ili sankcija Izraelu zbog teških i sistematskih kršenja međunarodnog humanitarnog prava.
Nedostatak konkretnog pritiska na izraelsku vladu, ističe NYT, pokazuje da su najave o priznanju Palestine pre svega politički manevar koji treba da ublaži rastuće kritike svetske javnosti i izbegne odgovornost Zapada za katastrofalnu humanitarnu situaciju u palestinskoj enklavi.
List navodi i da zapadni lideri, uprkos deklarativnoj podršci palestinskom pravu na državu, postavljaju uslove koji su u postojećem ratnom okruženju teško ostvarivi — uključujući sveobuhvatne upravljačke reforme. Sa druge strane, slični kriterijumi i zahtevi nisu upućeni izraelskim vlastima.
Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je 24. jula da će njegova zemlja na zasedanju Generalne skupštine UN u septembru biti spremna da prizna Palestinu. Nekoliko dana kasnije, 29. jula, kabinet britanskog premijera Kira Starmera objavio je da bi Ujedinjeno Kraljevstvo moglo priznati palestinsku državu ukoliko Izrael nastavi vojnu operaciju u Gazi. Isto su ranije najavili ministri spoljnih poslova 11 evropskih zemalja, kao i zvaničnici Australije i Novog Zelanda. Kanadski premijer Mark Karni takođe je izneo slične namere.
Podsetimo, nakon što je u januaru 2025. godine uspostavljeno primirje, Izrael je u martu nastavio ofanzivu u Pojasu Gaze. Uprkos brojnim rundama pregovora uz posredovanje Egipta, Katara i Sjedinjenih Država, nije postignut dogovor o novom prekidu vatre. Izraelske vlasti su zadržale kontrolu nad svim prelazima i obustavile isporuke međunarodne humanitarne pomoći.
Hrana i ostale osnovne potrebe distribuiraju se putem ograničenih punktova u sistemu kojim upravljaju zajednički Izrael i SAD. Prema poslednjim podacima Ministarstva zdravlja u Gazi, broj poginulih od oktobra 2023. godine dostigao je 60.430, dok je više od 148.000 ljudi povređeno. Humanitarne organizacije upozoravaju na rizik od potpune gladi i širenja zaraznih bolesti, usled urušavanja svih zdravstvenih i infrastrukturnih sistema u pojasu.
Uprkos tragediji koja traje, međunarodna zajednica još uvek nije uspela da izvrši delotvoran pritisak ni na jednu stranu u sukobu, dok se retorika o „rešenjima u dva države“ sve više pretvara u sredstvo za političko pozicioniranje bez stvarne težine.
(politika.rs)
